Општина Богатић је, према стратешким документима усвојеним у локалној скупштини, на путу да буде еколошка средина. У том процесу пред доносиоцима одлука и грађанима су велики изазови, а највеће ограничење је недостатак средстава за финансирање капиталних пројеката.
У серији текстова до краја године, у оквиру пројекта који је суфинансиран од стране Министарства културе и информисања анализираћемо три аспекта унапређења животне средине: значај изградње канализационе мреже, управљање отпадом и експлоатација геотермалне енергије.
Канализација – „Скадар на Бојани“ и (не)досањани сан
Значајан, на несрећу негативан утицај на животну средину, квалитет воде за пиће, производњу здраве хране и уопште за здравље становништва остварује непостојање канализационе мреже.
Општина Богатић једина у Мачванском округу нема канализацију. Изградња канализационог колектора је почела 1997. године и канализациона мрежа још није завршена. Од постављања првих канализационих цеви главног колектора од Богатића до Саве прошло је пуних 25 година. До 2018. године периодично се незнатно инвестирало у радове, чак је издата и грађевинска дозвола за изградњу секундарне канализационе мреже за варошицу Богатић.
Занимљиво је да је изградња канализационе мреже била главна тема којом су политичке странке покушавале да прикупе гласове и освоје одборничка места у локалном парламенту, те да су сви председници општина од периода пре демократских промена 2000. године до данас обећавали да ће завршити канализациону мрежу.
До данас грађани поново слушају обећања, с тим што је овај пут извесније да би канализациона мрежа коначно могла да буде завршена и то на подручју целе општине. Пројекат је, наиме, предвиђен у државном програму „Чиста Србија“, након што су представници локалне власти проблем изложили председнику Вучићу приликом посете Богатићу, а након тога интензивно за државну помоћ лобирали у надлежним министарствима.
У оквиру овог пројекта сазнаћемо како локална самоуправа извршава своје послове из значајног државног пројекта, шта је до сада урађено и да ли ће се остварити очекивање да од 2025. године, како је предвиђено општином Богатић више не крстаре фекалне цистерне.
Указаћемо на негативне последице загађивања земљишта, а посебно воде за пиће, верујући да ће допринети иницијативама за здравију животну средину и здравље људи.
Може ли Богатић за три године бити еколошка средина?
У управљање отпаду до сада је, рекло би се, доста одмакло, мада огромне напоре (и инвестиције), као и постигнуте резултате, засене не тако ретки примери бахатог понашања појединаца према животној средини. Реч је, наравно, о неконтролисаном одлагању отпада чак и на привременим депонијама у селима.
Континуираним инвестирањем од стране локалне самоуправе, путем субвенција ЈКП „Богатић“ стварају се услови да, према најавама представника локалне власти, за три године буду затворене све привремене депоније.
Отпад се организовано прикупља у седам насеља и директно односи на Регионалну депонију у Јарку, у тим насељима су затворене привремене депоније и сада су на реду преостала насеља. Такође, најављен је почетак, у Богатићу, организованог прикупљања сепарисаног отпада.
Учињени су први кораци у унапређењу управљања анималним отпадом.
На крају, значајно смањење загађености ваздуха постигнуто је заменом класичних горива након изградње топловода у Богатићу. Око 16.000 метара квадратних у јавним установама уместо на угаљ и мазут загрева се топлотом термалне воде.
Информисаћемо, анализирати, истицати позитивне и критиковати негативне појаве са добром намером, са циљем да подстакнемо доносиоце одлука на најбоља решења, а код читалаца допринесемо унапређењу одговорности и подизању свести о неопходности очувања здраве животне средине.
Д. Грујић
